Ovaj nameštaj pravljen je po meri svih mačaka, ali tako da zadovolji potrebe svih vlasnika – naročito onih koji sa svojim ljubimcima žive u stanu.
Porodična radionica nameštaja za kućne ljubimce Mjautoritet iz Novog Sada specijalizuje se u izradi specifičnih toaleta za mačke kakvi su vrlo retki na našem tržištu. Njihovi proizvodi osmišljeni su tako da olakšaju svakodnevnicu vlasnicima, prvenstveno u pogledu održavanja higijene u stanu.
Ekipa iz Mjautoriteta u ponudi ima dva modela ovih toalet-komoda. Veliki toalet osmišljen je tako da pored ugradnog plastičnog toaleta sadrži i prostor za skupljanje rasutog prljavog posipa, kao i malo skladište. Glavna prednost ovog dizajna odnosi se na činjenicu da je sama posuda za posip fiksirana kako bi se sprečilo prelivanje i prevrtanje toaleta unutar komode. Dodatni elementi su tu da omoguće lakše čišćenje i po potrebi mogu da se izvade, posebno kada na red dođe „veliko spremanje“ mačjeg dela stana.
Komode predstavljaju praktično i elegantno rešenje mačjeg toaleta u zatvorenom prostoru.
Drugi model toaleta je nešto manji i dolazi bez prostora za skupljanje rasutog posipa, ali sadrži dodatnu fioku za skladištenje sitnijih potrepština i praktično staje gdegod poželite, budući da otvor za mace može da se postavi na bilo koju stranu.
Proizvodi se prave od pune iverice sa elementima od drveta i spolja praktično izgledaju kao klasični komadi nameštaja. Na osnovu od bukve mogu da se dodaju detalji poput frontova i ivica u boji.
Kako navode iz Mjautoriteta, njihove komode predstavljaju praktično i elegantno rešenje mačjeg toaleta u zatvorenom prostoru. Modele su osmislili jer su i sami, kao vlasnici mačaka koji veći deo radnih dana provode van kuće, osetili potrebu za ovakvim proizvodima. Samim tim, njihove mace su vremenom postale najvrednije testerke u timu i manekenke na promo fotografijama.
Modeli spram mere klijenata
Pored toaleta, iz radionice stižu i drugi komadi prilagođeni potrebama mačaka i njihovih vlasnika. Za početak, tu je stolić za dnevni boraval ili terasu unutar kojeg mačke mogu da se izležavaju i oštre svoje kandže na grebalici od kudeljinog kanapa. Ekipa trenutno radi na modelu kućice za mačke i napominju da su uvek otvoreni za modifikacije modela u dogovoru sa vlasnicima, kao i na kombinacije predodređenih elemenata.
– Nadamo se da ćemo u nekom narednom periodu proširiti asortiman, ali smo sigurni u to da će sve stvari koje dalje budemo radili takođe biti višenamenske, odnosno korisne i ljubimcima i vlasnicima – poručuje Nebojša iz Mjautoriteta.
Listovi mekog rogoza korišćene su za kreiranje održivog materijala od kojih su napravljene kutije za transportovanje, ali se od njih može praviti i nameštaj.
Puno drvo, medijapan, univer – koji materijal izabrati za pravljenje nameštaja? Možda ćemo ga uskoro praviti od korova? Ideju zasnovanu na korišćenju vlakana i jezgra korova, osmislio je holandski dizajner Don Kwaning. On je razvio liniju proizvoda namenjenih pakovanju i transportu, a neki od njih se mogu koristiti i kao nameštaj.
Pored ploča, od vlakana se mogu praviti i „rezanci“ pogodni za pakovanje lomljivih stvari; foto: Don Kwaning
Presovanjem korova dobijaju se čvrste strukture koje su veoma slične MDF pločama s tim što u ovom slučaju nisu potrebna bilo kakva vezivna sredstva.
U čitavoj Holandiji se svake godine iz močvarnih područja iščupaju znatne količine rogoza, koja se najčešće koristi kao biogorivo za biogas. Ipak, iako korisna, ova biljka važi za neželjeni korov jer tempo njenog rasta često ne može da se isprati. Baš zbog te činjenice Donova ideja je bila da od ovog korova napravi održivi proizvod za korisnu namenu.
On je od vlakna i jezgra biljke napravio ne samo papir, valoviti karton, kao i materijal nalik stiroporu, koji se može koristiti pri pakovanju, već je presovanjem proizveo i ploče od kojih se mogu praviti kutije ili nameštaj.
Presovanjem jezgra i vlakana korova, dobijaju se čvrste strukture koje su veoma slične MDF pločama s tim što u ovom slučaju nisu potrebna bilo kakva vezivna sredstva. Naravno, gustina i čvrstoća ploča je opciona, tako da se nastao proizvod može koristiti i za pakovanje i za skladištenje.
Ploče od korova kao od MDF-a; Foto: Don Kwaning
Materijal koji čuva šume
Kao nus-produkt ove proizvodnje nastaju rezanca koja se odlično mogu upotrebiti za ušuškati lomljivih predmeta tokom selidbe. Don ističe da se vlakna mogu koristiti i za proizvodnju tekstila i užeta.
U svakom slučaju, ovaj eksperiment je bitan jer nam on ukazuje da se on korova, koji se smatra neželjenim i nebitnim, zapravo mogu napraviti korisne ploče za pravljenje nameštaja. To u perspektivi znači i korist za prirodnu okolinu i šume, jer će se materijal za izradu nameštaja moći praviti i od korova.
Poznati svetski dizajner specijalizovan za nameštaj i proizvode masovne proizvodnje, obnovio je saradnju s kućom Vitra i za njih osmislio radnu stolicu koja nije prenatrpana funkcijama.
Stolica simpatičnog naziva Rookie („Novajlija“) od nedavno se prodaje u okviru Vitrine nove kolekcije kancelarijskog nameštaja. Opisuju je kao malu, agilnu i izuzetno jednostavnu stolicu kakva se obično ne viđa u klasičnim poslovnim prostorima.
Naime, Rookie je namenjena kancelarijskim radnicima koji tokom radnog vremena često menjaju mesto ili raspored sedenja i znači im da im stolica bude laka i praktična koliko i udobna.
Kancelarijske stolice su često preopterećene funkcijama, što neretko rezultuje time da ljudi na njima sede pogrešno.
Magazin DesignBoom nedavno je napravio kratak video-intervju s Grčićem u kojem su razgovarali o ovom konkretnom modelu stolice. Tom prilikom, dizajner jedne od najpoznatijih stolica na svetu izjavio je sledeće:
„Dizajn stolice Rookie odgovara fleksibilnom prostoru. Projektovana je kao kancelarijska stolica koju koristi više osoba tokom redovnog radnog dana i svaka od tih osoba će poželeti da stolicu prilagodi svojim potrebama – a kod ovog modela, korisnici mogu da podese samo visinu sedišta i naslona. Kancelarijske stolice su u velikom broju slučajeva potpuno preopterećene funkcijama, što neretko rezultuje time da ljudi na njima sede u potpuno pogrešnim položajima. Ovde smo to izbegli.“
Opcije za podešavanje postavljene su ispod sedišta i na naslonu. Plastična baza ove stolice napravljena je od kvalitetne plastike sa ubrizgavanjem gasa, i dostupna je samo u dve boje: crnoj i beloj. Srećom, štof je dostupan u raznim nijansama.
Sledeći korak – biorazgradiva stolica?
Inače, Konstantin Grčić je nedavno skrenuo u nešto drugačije dizajnerske vode i zajedno sa kućom Aence kreirao biorazgradivu kolekciju odeće, koju on sam opisuje kao sudar industrijskog i modnog dizajna. Nadamo se da će ga novi izlet u nepoznato navesti da u budućnosti primenjuje iste metode ekološke održivosti i na razvoj inovativnog nameštaja.
Sajam nameštaja IMM u Kelnu već dugo služi kao ozbiljna uvertira u izlagačku sezonu jer u ta četiri dana koliko traje sajam dobijamo priliku da zavirimo u skoro sve dominantne trendove, pravce i materijale što se tiče dizajna enterijera.
Ove godine, sajam je trajao od 18. do 22. januara i pod jednim krovom obuhvatio je više stotina izlagača iz ukupno 145 zemalja. Kao što to obično i bude, najveću pažnju privukli su proizvođači iz Italije, Nemačke i Skandinavije, ali bilo je i par iznenađenja kao što je koncept Das Haus, miljenik na društvenim mrežama kojem ćemo se kasnije vratiti.
Prošlogodišnji trendovi i dalje dominantni
Priča o savremenom izrazu koji smo mogli da vidimo pod IMM krovom praktično se nastavila tamo gde je stala prošle godine i nažalost se nije baš mnogo pomerila unapred. Drvo je i dalje u modi, a još bolje ako ga prate upadljivi metalni detalji, pa možda još i malo mermera. Staklo je i dalje često prisutno u sporednim ulogama u raznim sobama, a i prirodna koža je uspela da opstane u trendu. Naravno, tu su i ovalni elementi koje su kao po naredbi gotovo sve kuće uvrstile u svoje izložbe. Neki su tu samo kao ornamenti, dok su drugi (poput stolova i ogledala različitih veličina) našli i praktičnu funkciju.
Retro elementi prisutni su gde god da se okrenete, a pošto savremene kuće iz godine u godine postaju sve pametnije (ili, barem, tehnički naprednije), postoje dobre šanse da ćete se zbog tog miksa napredne tehnologije u naizgled retro okruženju makar pomalo osećati kao u nekoj Black Mirror epizodi.
Odličan primer za sve gore navedeno vidimo u uglađenoj kolekciji kuće Rolf Benz (Italija) čiji su se dizajneri očigledno opredelili za igru na sigurno.
Čini nam se da se glavna razlika u odnosu na ranije godine ogleda u izboru boja koji je konačno nešto odvažniji nego pre. I dalje je tu čitava pastelna paleta i sve nijanse sive, ali oku ugodni tamni tonovi i kombinacije distinktivnih šara stigle su kao pravo osveženje nakon duge dominacije nežnih boja.
U tom kontekstu, Zanotta (Italija) je, na primer, dala sasvim pristojan odgovor na sve gore navedene teme i opremila dnevni boravak u kojem bi skoro svako želeo da se odmori nakon dugog radnog dana.
Somot je dominirao štandovima kao i ovalni stolovi u svim mogućim kombinacijama materijala.
Veliku pažnju na sajmu, a posebno na društvenim mrežama, dobio je štand studija Truly Truly (Holandija) koji predvodi dizajnerski par Booy iz Australije. U svojim radovima, ovi dizajneri vešto se igraju teksturama i materijalima poput žice, plastike i metala.
No, kao što smo i na početku spomenuli, njihov jednostavan (ali efektan) koncept Das Haus pokazao je da uz lukavo korišćenje boja (u ovom slučaju žute) i teksturisanih obloga, skoro svaki moderan enterijer može da deluje kao umetnički eksponat. Slične ideje prisutne su bile i kod drugih izlagača, ali niko nije ostavio tako snažan dojam kao Truly Truly tim.
Što se materijala tiče, i ovde se desilo isto što i na modnoj sceni tokom prošle godine: somot se ušunjao na sporedna vrata, osvojio dizajnere vrhunskog ranga i odlučio tu da ostane. Kao materijal za oblaganje nameštaja, somot deluje vrlo elegantno i daje određenu notu luksuza za koji vam nije potreban ogroman budžet (mada isti nije ni na odmet), zbog čega njegova popularnost u poslednje vreme ni ne treba da čudi.
Nešto muževniju notu toj temi dodali su Gallotti&Radice (opet Italija) koji su u svoje kolekcije uvrstili apsolutno sve trendi motive (metal, mermer, somot, nežne tamne nijanse i obline) i od toga uspeli da dobiju odličan rezultat.
Modularni nameštaj i dalje je vrlo aktuelan, što ne treba da čudi jer odgovara na sve kriterijume koje zadaju stambene (ne)prilike savremenog čoveka. Prvo, rasklopivi elementi ili oni koji u sebi kriju neku naizgled tajnu funkciju su odličan izbor za stanove male kvadrature, jer mogu i da vam uštede vreme pri spremanju, a pritom su i posve šarmantni.
Baš take predmete proizvodi mlada dizajnerska kuća EMKO (Litvanija). U njihovom asortimanu nalazi se veliki broj rasklopivih elemenata, dekorativnih predmeta i višenamenskih proizvoda koji mogu da se koriste na različite načine, a videli smo ih i na Sajmu nameštaja u Beogradu pre dve godine gde je toaletni/radni sto Pill bio pravi hit. Iako definitivno nisu jedini proizvođač s IMM liste koji je specijalizovan za proizvode ovog tipa, nama je njihov lukavi dizajn prosto zapao za oko.
Foto: Emko je pronašao novi način da rasklopite stolicu
Drvo i sva njegova lica
Vratimo se sad malo na drvo. Iako je evidentno da iz sezone u sezonu proizvođači praktično forsiraju ovaj materijal kao dominantni motiv u svojim kolekcijama, zanimljivo je kako neki od njih konstantno pronalaze nove načine da iskoriste potencijal ovog materijala i njegove teksture.
U tom smislu su se izdvojile kolekcije kuće More i Kare (Nemačka), iako su im pristupi potpuno različiti. More stabilno stoji tačno na granici savremenog i klasičnog stila, pa samim tim njihova kolekcija cilja na nešto stariju, poslovnu klijentelu koja bi volela da osveži svoj životni prostor elementima koji su prevashodno funkcionalni, a opet tako neodoljivo moderni. Distinktivne šare prirodnog drveta učinile su da se ova kolekcija lako izdvoji u moru sličnih.
Sa druge strane, Kare opet priča neku svoju, jedinstvenu priču. Od ove kuće navikli smo na eklektiku i iznenađenja na svakom koraku, pa ni ovaj put nisu odoleli da nam to upriliče (reći ćemo samo to da je Kare jedan od retkih koji je na IMM došao spreman – i to sa skoro hiljadu novih proizvoda). Ovaj put, izdvojićemo njihov klupski stolić Bosco napravljen od punog drveta u čeličnom “korsetu” koji prosto mami osmeh prolaznika, uprkos tome što zapravo izgleda pomalo “opasno”.
Svi su poludeli za mid-century stolicama koje su se mogle videti na svim štandovima.
No, nije to sve, Kareov tim je uspeo da izvede i klasičnu mid-century stolicu (za kakvim su na salonu praktično svi poludeli) tako da ne izgleda poput drugih – a pritom su je još obukli u somot.
Naravno, kada pričamo o inovativnoj upotrebi drveta u proizvodnji nameštaja, ne možemo da se ne osvrnemo na brend Gie El (Poljska) i njihovu kolekciju Organique. Elementi iz ove kolekcije napravljeni su od međusobno spojenih panela nepravilnih oblika koji izdaleka, tako poređani jedan na drugim, podsećaju praktično na gomilu palačinaka na tanjiru. Ovaj motiv definitivno nije bio čest na salonu i drago nam je da je neko odlučio da napravi ovakav iskorak. Nadamo se da ćemo dogodine videti još takvih primera.
Ko je sve u Kelnu branio čast ex-YU dizajnerske scene?
Na sajmu u Kelnu ove godine svoje proizvode izložilo je oko 30 izlagača iz bivše Jugoslavije, i to mahom iz Bosne i Hercegovine čija je delegacija vrlo ozbiljno prihvatila zadatak trendsetera. Pored seniora sa Balkana kakvi su Artisan, Gazzda, Modul i Mitja, elegantne proizvode vrhunskog kvaliteta pokazao je i bosanski studio Hejmo iz Gradačca.
Elegantne stoliće vrhunskog kvaliteta pokazao je i bosanski studio Hejmo iz Gradačca.
Ovaj mladi studio pružio je vrlo zanimljiv i krajnje elegantan odgovor na teme koje su predvodile na sajmu, a kao glavni adut u njihovoj igri istakao se pomoćni stolić Butler. Ovaj jednostavan element savršen je za male dnevne sobe u kojima nema dovoljno mesta da se u njih, pored sofe, ugura i klasičan klupski sto. Tako ovaj jednonogi „poslužavnik“ može odlično da posluži kao mesto za odlaganje pića i asesoara. Drugim rečima, prosto nam je neverovatno da ovaj koncept u svetu nije još popularniji, budući da njegova neodoljivo praktičnost služi isključivo tome da dodatno razmazi korisnike, a pritom izgleda zaista simpatično.
Na samom kraju, pogledajmo i najvažnije momente sa IMM-ovog sestrinskog sajma LivingKitchen posvećenom inovacijama u dizajnu kuhinja i naprednim kućnim tehnologijama.
Događaj koji se s nestrpljenjem očekuje, najveći evropski sajam nameštaja, počinje danas, 9. aprila, u Milanu i trajaće do nedelje, 14. aprila.
Posetioci i izlagači iz celog sveta imaće priliku da vide šta je novo u dizajnu nameštaja i šta nas očekuje u godini koja je pred nama. Salone del Mobile 2019 biće održan u čast Leonarda da Vinčija, jer se ove godine navršava 500 godina od smrti velikog umetnika, piše Dizajnenterijera.
Salone del Mobile 2019 biće održan u čast Leonarda da Vinčija, jer se ove godine navršava 500 godina od smrti velikog umetnika.
Kao deo Milan Design Weeka, Salone del Mobile, najpopularniji događaj u svetu dizajna enterijera i nameštaja, ugostiće više od 2.000 izlagača na sajmu Rho Fiera Milano. Zainteresovani će moći da vide od renomiranih arhitektonskih i dizajnerskih studija do dizajnera koji prikazuju svoje kreacije po prvi put. Na listi poznatih arhitektonskih studija našli su se Zaha Hadid Design,Renzo Piano,John Pawson, UNStudio i mnogi drugi.
Naša Garda u Milanu
Kolekcija GARDA, dizajnerski baštenski nameštaj, koji proizvodi Animo, firma iz Valjeva, ove godine se predstavljaju svetskoj publici na najvećem evropskom sajmu u Milanu. Više o tome pročitajte na ovom linku.
Opendesk je baza sa nacrtima stolova, stolica ili polica koje možete preuzeti s interneta i poslati ih radionici koja će CNC mašinom napraviti parče nameštaja za vas.
Pre desetak godina u potragu za komadom nameštaja krenuli biste tako što biste obilazili salone nameštaja, dok ćete danas prvo verovatno proveriti ponudu na internetu i uporediti kod koga cena je niža. Kod kompanija koje su se priključile novoj eri, nameštaj možete poručiti i onlajn i završiti posao. Međutim, sada se otišlo korak dalje. Danas postoji način da potpuno zaobiđete posrednika u prodaji tako što ćete željeni komad nameštaja direktno poslati u radionicu na izradu!
Ovakva opcija postaje sve interesantnija i zove se nameštaj otvorenog koda (open source furniture), a Opendesk je jedna od najpopularnijih platformi koja u svojoj bazi ima oko 30 nacrta nameštaja uključujući stolove, stolice, plakare, police, klupe i slično.
Zaobiđete posrednika u prodaji, i pošaljite nacrte željenog komada nameštaja direktno u radionicu!
Šta je uopšte otvoreni kod? Tokom 90ih godina prošlog veka termin open source uglavnom se odnosio na softver čiji je izvorni kod dostupan svim korisnicima koji ga mogu menjati, prepravljati i poboljšavati njegov sadržaj što nije slučaj sa plaćenim softverom. Jedan od najpoznatijih primera programa otvorenog koda jeste veoma popularna platforma zvana WordPress na kojoj radi i portal Gradnja.
Taj termin se potom proširio i na druge sfere poslovanja, pa sada imamo nameštaj otvorenog koda, koji je podstaknut „uradi sam“ idejom. Povezivanjem dizajnera, lokalnih proizvođača i kupaca kao i eliminisanjem posrednika, mogu se znatno smanjiti troškovi logistike kao i troškovi uvoza i izvoza. Umesto kupovine nameštaja preko interneta, on se preko poslatih nacrta može izvesti u najbližoj radionici. Na ovaj način jača se i lokalna ekonomija jedne države.
Besplatno ili ne?
Na platformi Opendesk odluka da li će fajl biti besplatan ili ne ostavljena je dizajneru. Pritom, Opendesk je povezan sa stotinama stolara širom sveta, pa kada korisnik poruči parče nameštaja, zarada se dele između stolara, dizajnera i same platforme. Svakako, svaki proizvod je patentiran i može se koristiti samo za ličnu upotrebu, piše ArchDaily.
Svi nacrti nameštaja sa Opedesk platforme kompatibilni su sa CNC mašinama.
Denis Fuzii, jedan od prvih dizajnera na Opendesku, bio je mladi arhitekta iz Sao Paola kada je dizajnirao stolicu, koja se digitalnim putem proizvela na CNC mašini. Njegov prijatelj iz Barselone bio je oduševljen modelom stolice i želeo je jednu za sebe. Kako bi se smanjili troškovi, Fuzii je fajl poslao lokalnoj firmi u Barseloni koja radi na CNC mašinama i tako je otpočeo njegov rad na ovoj platformi, na kojoj su njegove dve stolice Kuka i Valovi preuzete 5.000 puta i proizvedene u više od 100 zemalja.
Izazovi
Uprkos velikom broju preuzimanja fajlova i izradi nameštaja širom sveta na ovaj način, nameštaj otvorenog koda je još uvek u fazi razvoja. Jedna od najvećih poteškoća je nedostatak kontrole nad komercijalnom upotrebom, kao i troškovi proizvodnje. Ipak, ovo je dobar način za razvijanje lokalne ekonomije, smanjenje uticaja na životnu sredinu kao i povećanje kolaboracije među ljudima.
Lounge Mouse je napravljen u kombinaciji drveta i crne kože što ovaj gedžet čini idealnim za arhitekte.
Slobodno se može reći da ovaj kompjuterski dodatak znatno doprinosi brisanju granice između nameštaja i elektronike. Mladi tajvanski dizajner Shane Chen, osmislio je ovaj predivan proizvod koji će obradovati sve zaljubljenike u dizajn.
Međutim, možda vas kombinacija materijala podseća na nešto već viđeno? U pravu ste. Dizajn miša zvanog Lounge Mouse inspirisan je jednim kultnim komadom nameštaja. Kombinacija klasičnih materijala i estetika ovog proizvoda preuzeti su od čuvenog seta Lounge Chair and Ottoman dizajniranog od strane čuvenog arhitektonskog para Charles i Ray Eames.
Foto: Vitra, Lounge Chair and Ottoman, dizajn: Charles i Ray Eames
Kao mini verzija otomanskog dela Eamesove fotelje, ovaj miš, sastavljen od šperploče, kože i plastike, briše granice između nameštaja i elektronike.
„U znak poštovanja prema legendarnim dizajnerima, dizajn je usmeren na ergonomiju i stil kompjuterskog miša iz perspektive dizajnera nameštaja. Kao mini verzija otomanskog dela Eamesove fotelje, ovaj miš, sastavljen od šperploče, kože i plastike, briše granice između nameštaja i elektronike.“, istakao je Shane Chen za Architizer.
Omiljeni glodar
Lounge Mouse se još uvek nije pojavio na tržištu, a kada do toga dođe sigurni smo da će se naći na samom tronu glodara po izboru arhitekata.
Ne brinite ako sednete na ekser koji je sastavni deo ove klupe. Neće vas ubosti!
Koristeći mešavinu cementne baze sa fragmentima prirodnog kamena, stvoren je granilit koji je okarakterisan kao izuzetno otporan i raznovrstan materijal. Ovaj materijal je korišćen decenijama, a svoju ponovnu masovnu primenu je doživeo poslednjih godina, kada su arhitekte naglasile njegovu atraktivnost.
Osim prirodnog kamena mogu se koristiti drugi materijali, poput otpada iz građevinske industrije. Razbijene opeke? Može! Komadi drveta? Odlično! Iskorišćeni ekseri? Zašto da ne! I stari šrafovi mogu ponovo biti korisni…
Razbijene opeke? Može! Komadi drveta? Odlično! Iskorišćeni ekseri? Zašto da ne!
Arhitektonski studio Apt i španski proizvođač pločica Huguet udružili su snage kako bi istražili mogućnosti otpadnog građevinskog materijala i kako bi se on ponovo mogao koristiti kao deo podne obloge u kupatilu i kuhinji, ili da se od njega pravi čak i komadni nameštaj po meri.
Njihova saradnja je rezultovala proizvodnjom tri vrste granilita, različite boje i sastava. Kako bi predstavili nove materijale koristili su sva tri za formiranje jedne klupe. Granilit roze boje sadrži metalni otpad, u zelenom granilitu su komadići drveta, dok je sivi napravljen korišćenjem raznovrsnih prirodnih kamenčića, piše ArchDaily
Tako je dobijena klupa od korišćenih šrafova, drveta i kamenčića koja zapravo izgleda veoma dobro.
Naša poznata dizajnerka enterijera Sonja Brstina kroz primere dečijih soba objašnjava kako treba raditi koloritne enterijere koji su novi trend u uređenju unutrašnjeg prostora.
Žuta, zelena, plava, crvena! Sve jarke nijanse kombinovane s osnovnom belom bojom su nešto što zaista dečiju sobu može odvojiti od svih ostalih prostorija u stanu.
Ako se odlučite za ovakvu koloritnu šemu za vaše klince, a nameštaj želite da pravite po meri, možete koristiti ivericu. Proizvođač Egger ima vrlo lepu paletu jednobojnih univera koje se mogu kupiti u kompaniji Pinoles.
Umirite jak kolorit osnovim bojama nameštaja; Foto: Giessegi
Žuta, zelena, plava, crvena! Nemojte se plašiti jakog kolorita, samo ne zaboravite da ih „ohladite“ s belom ili svetlo sivom bojom.
Ovo su neke od Sonjinih omiljenih nijansi jednobojnih univera. Brilijant žuta U114, Horizont plava U552, Flamingo roze U363, Modroo plava U560, Kivi zelena U626… „Ne bojte se da ih kombinujete zajedno na nameštaju kao u ovim primerima, ali nemojte zaboraviti ni osnovnu, mirnu, nijansu kao što je bela ili svetlo siva. Zato preporučujemo belu ivericu Osnovna ili Premijum. One će „ohladiti“ sve ove jarke nijanse i stopiti ih u zanimljivu celinu.“ – kaže arhitekta Sonja Brstina za Dizajn enterijera.
Osnovno pravilo za koloritne enterijere
Takođe, „jedno od osnovnih pravila dizajnera enterijera jeste da ako se odlučite za nameštaj u jarkim i šarenim bojama, velike površine kao što su zidovi budu obavezno moraju biti u neutralnim bojama i jednostavnog izgleda“ – dodaje Sonja. Zato su bela ili siva boja zida sjajni za kombinovanje sa šarenim nameštajem.
Planirate novu kuhinju? U troškove ne spadaju samo stolarski radovi, već će vas pri renoviranju sačekati brojni radovi koji značajno podižu cenu celog poduhvata.
Na primeru kuhinje površine od 6 metara kvadratnih u stanu s početka osamdesetih godina prošlog veka, analiziraćemo koje troškove možete da očekujete prilikom renoviranja vaše kuhinje.
U ovom primeru, kuhinja je bila stara oko 40 godina pa je bilo potrebno promeniti pločice ali i doraditi instalacije – kako elektro tako i vodovoda i kanalizacije. Radova je bilo puno, pa je zato portal Dizajn enterijera spremio video-prilog kroz koji se mogu sagledati svi radovi:
Pogledajte video-prilog:
Radovi su bili sledeći:
Rušenje stare kuhinje s odvozom šuta na deponuju: cena 200 evra
Nove instalacije: cena 270 evra
Nove keramičke pločice s lepljenjem: cena 390 evra
Obrada zidova: cena 150 evra
Nova tehnika i oprema: cena 1.430 evra
Izrada kuhinje po meri: cena 1.680 evra
SVE UKUPNO: 4.120 evra
Više detalja o svim radovima pronađite na portalu Dizajn enterijera.
Kako bi se izbegle, nažalost česte, nezgode u kupatilima potrebno je primeniti različite mere prilikom osmišljavanja ove prostorije.
Iako naravno niko nije imun na klizanje po vlažnim pločicama, ovakvi kupatila posebno mogu biti opasna za starije osobe. Kako bi im se obezbedili komforniji uslovi za život, okruženje se mora prilagoditi fizičkim mogućnostima korisnika.
Iako su ljudi u starijoj dobi uglavnom pokretni, veoma je važno razmotriti pristup kupatilu invalidskim kolicima. Osim ovoga, postoji još nekoliko elemenata koje bi arhitekte trebalo da imaju na umu.
Jednostavan pristup kupatilu
Prva briga bi trebalo da bude kako osigurati bezbedan pristup kupatilu. Od suštinskog značaja je obezbediti čist i jednostavan prolaz bez suvišnih predmeta, poput prostirki i obuće na podu, kako bi se izbeglo eventualno spoticanje ili proklizavanje. Takođe, ovakvi predmeti bi mogli da ometanju kretanje invalidskih kolica.
Foto: Eugene Pons
Noćna rasveta
Bitno je imati na umu da je rasveta bitan faktor, jer starije osobe često posećuju kupatilo i tokom noći. Dobro pozicionirani prekidači su od vitalnog značaja! Noćna rasveta u vidu LED trake oko ogledala je odlično rešenje.
Vrata koja se lagano otvaraju
Kupatilska vrata bi trebalo da se lagano otvaraju i da je prolaz širok minimalno 80 centimetara. Kvake u obliku poluga su poželjnije od kružnih. Vrata bez kvaka i mogućnosti kliznog otvaranja su takođe dobrodošle, kako bi se olakšao pristup u hitnim slučajevima.
Podovi i protivkliznost
Zbog konstantne upotrebe sapuna i vode, uobičajeno je da podovi u kupatilu budu klizavi. Zato je neophodno da podovi u kupatilima koje koriste starije osobe budu od neklizajućih materijala. Kada birate keramiku, vodite računa da ona ima oznaku protivkliznosti R9 ili bolje.
Preporučuje se i primena kontrasta u koloritu ili dezenu između pločica i sanitarija, kako bi se izbegla konfuzija kod osoba koje imaju problem sa vidom.
Neadekvatne prostirke često mogu biti glavni uzročnik padova, te bi one trebalo da budu gumirane u delu koji je u kontaktu sa podom, kako ne bi došlo do klizanja.
Foto: Alfredo Prados Covarrubias
Viša WC šolja
Zbog smanjenja mišićnog tonusa kod starijih osoba, WC šolje postavljene na većoj visini mogu im olakšati spuštanje i podizanje, tako da se preporučuje minimalna visina od 46 centimetara. Naravno, WC šolja mora biti sigurno pričvršćena za pod ili zid.
Ilustracija: Eduardo Souza
Pomoćne drške koje su dobro montirane
Ovi pomoćni elementi mogu biti od izuzetnog značaja za starije osobe, prilikom korišćenja toaletske šolje, kao i prilikom ulaza i izlaza iz tuš kabine. Čvrsto postavljeni držači obično se izvode od aluminijuma ili nerđajućeg čelika, na visini od 110 do 130 centimetara od poda.
Ukoliko je u pitanju kupatilo većih dimenzija preporučuje se postavljanje pomoćnih drški na slobodnim zidovima koji se nalaze između strateških tački u kupatilu.
Bez komplikovanih slavina
Kao i kod vrata, ovi elementi bi trebalo da budu što jednostavniji za upotrebu. Ako je to finansijski moguće, poželjno je ugraditi slavine sa senzorima.
Ilustracija: Eduardo Souza
Kada ne, tuš kabina da!
Preporučljivo je da se izbegavaju kade zbog poteškoća ulaza i izlaza, a tuš kabine bi trebalo da imaju što manju visinu kadice. Tuš kabina bi trebalo da bude minimum 80 centimetara široka i preporučeno je da se obezbedi prostor za još jednu osobu, ukoliko korisnik kupatila dođe u situaciju da mu je potreban negovatelj.
Još jedan dodatni element u ovoj zoni kupatila, koji može biti izuzetno koristan, jeste konzolno postavljen sedalni deo, na visini od 46 centimetara.
Ilustracija: Eduardo Souza
Alarmni sistem
Čak i kada se preduzmu sve mere opreza, bitno je predvideti i najgori mogući scenario, odnosno određenu nezgodu. Zvona na vratima, alarmi i tasteri za hitne slučajeve mogu jasno signalizirati da se starija osoba nalazi u problemu. Bitno je tastere postaviti na pristupačne lokacije u blizini poda, tako da se mogu koristiti i kada ne postoji mogućnost da osoba ustane.
Ovi sistemi mogu biti povezani i sa smart home sistemima što će pomoći da poziv za pomoć što pre stigne do prave osobe.
Foto: Francisco Urrutia
Naravno, svaka zemlja ima svoje određene standarde za projektovanje kupatila za starije osobe i osobe sa invaliditetom, ali ovim tekstom može se stvoriti generalna slika koja ukazuje na specifične potrebe pri oblikovanju kupatila za starije osobe.
Ova klizna vrata pored toga što su veoma praktična, jer štede prostor u stanu, pritom i veoma dobro mogu da izgledaju u industrijskom enterijeru.
Imate vrlo malu prostoriju u koju ne mogu da stanu klasična vrata? Razmislite o kliznim vratima koja se popularno nazivaju ambar vrata.
Arhitektica Sonja Brstina je u jednom malom beogradskom stanu za iznajmljivanje iskoristila upravo ova vrata koja ne samo da su dala ton celom enterijeru već su i uštedela puno prostora.
Ambar vrata moraju da budu veća od veličine otvora, to jest, prolaza.
Kako se navodi na portalu Dizajn enterijera, treba imati na umu da se ova klizna vrata ne kače za plafon već za zid. Taj zid na koji se montira glavna šina mora biti čvrst. Na pod se stavlja L vođica, dok se kretanje vrata po šini može ograničiti L graničnikom za šinu.
Treba takođe obratiti pažnju da ambar vrata moraju da budu veća od veličine otvora, to jest, prolaza.
Cena ovako izvedenih ambar vrata od jelovine sa šinom i točkićima iznosila je 390 evra.
Staklo na zidu kuhinje ne samo da izgleda odlično već će vas rešiti čišćenja fuga na keramičkim pločicama. Saznajte kako se ono montira i koliko to košta.
Na primeru jedne moderne kuhinje u enterijeru koji je izveo Studio za unutrašnji dizajn gradnja.flywheelsites.com pokazaćemo vam postupak montaže stakla na zidu kuhinje i ukazaćemo vam na kritične momente koji su bitni posebno u pripremnim radovima.
Pogledajte kako se montira staklo na zid kuhinje:
Triput meri, jednom seci
Za razliku od pločica, staklo se montira na zid nakon što je kuhinja montirana. Dakle, mere za staklo uzimaju se tek pošto je montirana cela kuhinja i radna ploča! Veoma je bitno da se precizno uzmu mere jer kasnije ne postoji način da se staklo doradi! Ukoliko se staklo stavlja između dva zida, važno je da su oni izvedeni pod vinklu, to jest, pod 90 stepeni. Uzimaju se precizne mere za staklo kao i položaj utičnica ili drugih otvora ako ih ima na zidu. Na osnovu ovih podataka, radi se crtež za sečenje stakla.
Mi smo koristili bojeno staklo, extra clear koje smo bojili u bež nijansu. Ukoliko ne volite bojena stakla, iza njega se može postaviti i tapeta a može se staviti i grafika na zidu čime se dobijaju specifična enterijerska rešenja.
Postupak montaže
Sada sledi montaža! Zid na koji se lepi staklo mora biti što ravniji. Isključite osigurače i skinite postojeće utičnice kao i slavinu ako je ona ispred zida na koji se montira staklo.
Postavite gumene distancere koji služe da zaštitite ivice stakla prilikom montaže a oni će poslužiti i da lakše nivelišete, odnosno, pozicionirate staklo.
Staklo se na zid lepi neutralnim silikonom koji treba na zid naneti tačkasto. On se može naneti i na staklo ali praksa majstora je pokazala da je bolje kada se nanese na zid.
Ukoliko koristite staklo sa printom, silikon nemojte stavljati na površinu zida već samo po obodu pošto on može da povuče print i da se naprave vazdušni baloni u pozadini stakla. Ako koristite bojeno staklo kao u ovom primeru, onda silikon nanosite po površini posebno obraćajući pažnju na deo oko utičnica.
Sada na red dolazi najpipaviji posao – postavka stakla. Koristite vakumske nosače za transport stakla. Ako ste umanjili dimenziju stakla za po 5 mm po širini i visini od stvarnih mera, staklo bi trebalo da idealno legne sa po 2,5 mm sa svake strane. Ovde će se pokazati da li ste pripremne radove dobro izveli.
Skalpelom se seku gumeni distanceri. Razmaci između stakla i radne ploče i bočnih zidova se popunjavaju sanitarnim bezbojnim silikonom koji je otporan na buđ. Kada se silikon nanese, koristite sprej za stakla i gumenu špaklu sa zaobljenjem kako biste skinuli višak silikona.
Vratite utičnice na svoje mesto. Pošto je staklo debelo 6 milimetara za njihovo vraćanje će vam biti potrebni duži šrafovi. Vratite i slavinu. Sada je sve spremna za kuvanje!
Prednosti stakla na zidu kuhinje
Staklo na zidu kuhinje je dobro rešenje ne samo zato što dobro izgleda već će i sjajna površina stakla učiniti prostoriju vizuelno većom. Pritom, ono se lako održava sprejom za stakla za razliku od fuga na keramičkim pločicama koje su prilično nezgodne za čišćenje.
Koliko košta staklo za kuhinje
Cena stakla za zid se kreće od 100 do 300 evra po kvadratnom metru. Cena zavisi od broja rupa, ali i oblika stakla. Konkretan komad bojenog stakla u ovom primeru je površine 1 m2 sa jednom rupom za utičnice i koštao je 160 evra. U ovu cenu je uračunata i montaža.
Ovo su najbolje sofe, fotelje, stolice i stolovi sa sajma po izboru naše dizajnerke enterijera Sonje Brstine.
Dizajnerski komadi od punog drveta, neutralne nijanse s krupnim teksturama, retro look, komadi „inspirisani“ nameštajem poznatih brendova i neka nova imena na našoj sceni – sve ovo smo videli na Sajmu nameštaja 2019. u Beogradu, piše Sonja Brstina za portal Dizajn enterijera.
Izabrali smo za vas najbolje komade nameštaja za svačiji džep i saznali smo koliki su sajamski popusti. Ali, krenimo ispočetka i to do Hale 3 koja je i ovaj put bila najzanimljivija. A tamo se, sada već tradicionalno, našao proizvođač iz Sente…
Extraform – sofa kao pero
Sofa Arco širine 230 cm punjena perjem može se kupiti po ceni od 230.000 do 302.000 dinara u zavisnosti od da li odaberete štof ili kožu. Extraform odobrava sajamski popust od 25%.
Extraform, sofa Arco
Nitea – zna se ko je Gazda
Ove godine na štandu kompanije Nitea dominira nameštaj Gazde. Stolice od punog drveta Muna i Jara (s oblom ili oštrijom ivicom) prodaju se po ceni od 300 evra sa sajamskim popustom. (puna cena oko 430 evra)
Gazda, stolice Muna i Jara
Natuzzi – sofe od masline
Ugaona sofa Herman u dimenziji 374×259 cm sa sajamskim popustom od 20% košta 5.920 evra dok trosed Gio u dimenziji 261×108 cm košta 4.000 evra. Trosed je izveden od punog maslinovog drveta i tkanine, u krupnom tkanju koji je dosta aktuelan ove godine.
Natuzzi, ugaona garnitura Herman
Izložene su i fotelje Cassia u istom materijalu i retro izgledu sa cenom od 2.000 evra.
Natuzzi, fotelje Cassia
Atlas Užice – široki spektar
Ugaona garnitura Landscape u dimenziji 340×160 cm u premium štofu i koži košta 289.950 dinara, a ako se odlučite za nešto povoljniji štof, cena se kreće od 181.000 dinara.
Ugaona garnitura Landscape u dimenziji 340×160 cm u premium štofu i koži košta 289.950 dinara, a ako se odlučite za nešto povoljniji štof, cena se kreće od 181.000 dinara.
Atlas, sofa Landscape
Garda – konfiguracija po želji
Naš omiljeni domaći proizvođač outdoor nameštaja za terase i balkone, Garda je ove godine na sajmu predstavio zanimljiv novitet. U pitanju je modularna sofa Ataman, koja se sastoji od pet modula koji se uklapaju po želji. Tu je deo sa stolićem, ugao, centralni deo… modulacijama možete napraviti dimenziju koja vam odgovara. Cena dela koji se sastoji iz sedalnog dela i stolića sa metalnom pločom košta oko 1.000 evra (- 30% sajamskog popusta), centralnog sedalnog dela oko 1.100 evra (- sajamski popust 30%).
Garda, modularna sofa Ataman
Prostoria – Disko sofa
Brend kojeg obožavaju arhitekte, ovaj put je na sajmu predstavio novitet – sofu Low Life u intenzivnoj jarko ljubičastoj boji. Ovaj set može da se sastavio iz elemenata dubine 125 i 180 centimetara (širine 90 cm) i zaista je ugodan za opuštanje i dugačke bioskopske večeri. Sofa je napravljena od rastegljivog poliestera koji ujedno spada u najkvalitetnije materijale danske kompanije Kvadrat. Cena modula je od 195.000 do 245.000 dinara.
Prostoria, sofa Low Life
Catra Home – moderna klasika
Ovaj domaći brend je predstavio model Plateia u dimenziji 320×160 centimetara. Cena ovog modela u štofu je od 1.200 do 1.900 evra.
Koja vam je prva asocijacija kada vidite beton i drvo? Kreativnost, radoznalost, upornost i želja za stvaranjem unikatnih predmeta dovela je našeg sagovornika do ideje da od ova dva materijala pravi jedinstvene lampe pod brendom Tabled.
Ručno izrađene stone lampe Tabled nastaju u radionici koju sa svojom porodicom vodi Darko Jan. U želji da promeni svoje dotadašnje zanimanje, na pragu šeste decenije života, počeo je da pretražuje internet i naleteo na razne zanimljive ideje. Kreativnost, koja je oduvek bila prisutna u njegovom životu, okrenula ga je ka stvaranju jedinstvenih lampi, modernog izgleda i dizajna, napravljenih od drveta i betona. Sa portal Dizajn enterijera podelio je priču o tome kako je sve počelo, gde nalazi inspiraciju i ostalim zanimljivim detaljima vezanim za Tabled lampe.
Kako je započela Tabled priča?
– Istorijat Tableda potiče iz „daleke“ 2017. godine… Znam da zvuči šašavo, ali tako je. Četvrt veka sam se bavio štampom i u manjoj meri radim to i danas. Sredinom devedesetih sam, svojom odlukom, promenio profesiju. Od tonskog snimatelja do grafičara. Tako sam i sada, u ovim godinama shvatio da je opet vreme za promenu.
Ovo što danas vidite je samo rešenost da se krene nekim novim putem, bez obzira da li ste pregazili pedesetu ili ne…
Za ovih dvadesetak godina baveći se štampom, naučio sam puno toga što se ispostavilo da će mi za ovu moju ideju biti od velike pomoći, kako od dizajniranja lampi preko osmišljavanja ambalaže, pripreme uputstava za korišćenje pa sve do pratećeg reklamnog materijala. Jednostavno, iskoristio sam sve svoje znanje i dodao novo. Ovo što danas vidite je samo rešenost da se krene nekim novim putem, bez obzira da li ste pregazili pedesetu ili ne…
Gde se proizvode Tabled lampe i ko ih stvara?
– Pre dve godine sam počeo da pravim radionicu gde ću stvarati nešto, iako tada još nisam znao šta. Svestan onoga što imam i znam, video sam šta mi je još neophodno i krenuo u akciju. Radionicu sam opremio alatima, koje do tada, nikada nisam koristio. Bilo je potrebno neko vreme kao i dosta upornosti da naučim da koristim te alate, kako od struga za drvo, preko freze, pa sve do laserske graverke.
Danas prepravljam i unapređujem postojeće alate kako bi ih maksimalno prilagodio procesu proizvodnje. Od obrade sirove građe, bušenja i oblikovanja betona, povezivanja električne instalacije do pravljenja ambalaže kao i pakovanja svake lampe, sve to prođe kroz moje ruke. Veliko je to zadovoljstvo.
Gde ste pronašli inspiraciju i kako se rodila ideja za ovakvim proizvodom?
– Posle puno istraživanja na Pinterestu i sličnih kreativnih sajtova, jednog dana (žao mi je što nisam zabeležio koji je datum bio), rekao sam supruzi da sam rešio da ću da pravim lampe od betona i drveta. Ko zna šta joj je tad sve prošlo kroz glavu. Samo je, sa osmehom, upitala da li sam siguran. Naravno! Kako? Nemam pojma!
Internet je čudo, kada ga koristiš kako treba. Saznao sam šta drugi ljudi rade, čime se bave, kakvi su trendovi… Motivisao sam sebe do maksimuma! Pronašao sam sav potreban repromaterijal, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Na početku sam kupovao sve i svašta dok nisam probrao ono što je kvalitetno i što meni treba. Jednostavno, svaki dan je donosio nešto novo…
Polako su počeli da se pojavljuju obrisi onoga što je danas, sa ponosom mogu da kažem, 100% moj proizvod.
Polako su počeli da se pojavljuju obrisi onoga što je danas, sa ponosom mogu da kažem, 100% moj proizvod. Trebalo je vremena dok se ideja nije pretvorila u crtež, a crtež u predmet od betona i drveta koji treba da svetli. Ideje nisu bile problem. Njih u mojoj glavi ima sto puta više nego što mi je potrebno. Glavna caka je bila „prosejati“ ih i oblikovati u proizvod koji će ljudima biti privlačan i poželjan, a da ga ja mogu napraviti od početka do kraja, u svojoj radionici. Puno sam pričao sa prijateljima, svi su mi na razne načine pomogli i dali „svetlost“ mojim lampama. Zato danas i radim to što radim.
Kako izgleda proces nastajanja jedne Tabled lampe? Koliko vremena je potrebno? Koje materijale koristite?
– Sa obradom drveta nikad u životu nisam imao nikakvih dodirnih tačaka, a tek sa betonom, da ne govorim. Baš zato me je ovo sve privuklo. Znao sam da mogu, ali ne i kako. Počeo sam da eksperimentišem, zapisujem… svaki dan nešto novo. Nekad je bilo i dva koraka nazad, jedan napred, ali onda opet sutra bude bolje.
Moj brat Filip, koji je stolar, nesebično mi je pomogao savetima i znanjem o alatima koje nisam imao. Beton je predstavljao „veliki kamen spoticanja“ ali bio sam uporan. Kako je vreme odmicalo, saznao sam gde šta može da se nabavi i trenutno nabavljam materijale u mom komšiluku. Od drveta koristim bukvu jer mi najviše odgovara za obradu, koristim betonske elemente koje bušim i obrađujem specijalnim alatima, do sitnih detalja.
Ideja mi je bila da koristim materijale koji su kontrastni, poput grubog betona i fino obrađenog drveta, da ostanu u što prirodnijem obliku i da njihova kombinacija baš zbog toga bude privlačna. Svaki detalj na lampi ima svoj specijalni proces obrade koji sam osmislio i vremenom usavršio. Zahvaljujući tome što stalno slikam i beležim sve što radim, ti procesi rada su sada podeljeni u faze i oni mi omogućavaju produkciju od oko desetak lampi nedeljno, u zavisnosti od modela. Fokus mi je na tome da sve lampe budu istog kvaliteta, do poslednjeg detalja.
Koliko god se trudili, teško ćete proći ispod 480 evra…
Ukoliko planirate da uskoro sređujete kupatilo sigurno vas interesuje koliko novca treba da izdvojite za sanitarije kako biste mogli da planirate budžet. Da bi ponudili što bolji odgovor na ovo pitanje, portal Dizajn enterijera napravio je tri varijante: od najpovoljnije, preko srednjeg nivoa opreme, do luksuzne varijante za one koji ne žele da štede novac.
Najpovoljnija varijanta kupatila
Najpovoljnija varijanta u kojoj vodokotlić nije ugrađen, WC šolja nije konzolna, a ni daska nije soft close, treba izdvojiti oko 57.215 dinara (480 evra). Dakle, u ovu cenu uračunati su wc šolja, vodokotlić, daska za wc šolju, umivaonik, slavina za umivaonik i tuš, tuš kabina i staklo za tuš kabinu, i to najjeftiniji modeli koji su mogli da se nađu u referentnom salonu tako da ćete teško moći da prođete jeftinije od ovoga. Šoping listu pronađite ovde.
Najpovoljnija varijanta u kojoj vodokotlić nije ugrađen niti je WC šolja konzolna, treba izdvojiti oko 57.215 dinara.
Srednji nivo kupatila
Ova varijanta opreme je najpopularnija, ali ne zbog cene, koja nije tako mala, već zbog dobrog kvaliteta i dizajna opreme koji će se uklopiti u savremeno kupatilo. U obzir je uzet komplet koji podrazumeva ugradni vodokotlić, WC šolju i soft close dasku za WC šolju, plus umivaonik i slavine, dok je u ovom slučaju korišćena i mnogo elegantnija tuš kadica. Ukupna cena za srednji nivo kupatila je 147.216 dinara (1.250 evra). Šoping listu pronađite ovde.
Luksuzni nivo opreme
Svrbi vas novčanik? Ovaj set pored ugradnog vodokotlića, sadrži i ugradni set za tuš kao i podnu kanalicu umesto klasične vidne tuš kadice. Korišćena je najkvalitetnija oprema koja se može naći u referentnom salonu, a ukupna cena sa Iboxom, mešačima i ružom tuša, na kraju je izašla na 574.709 dinara (4.900 evra). Naravno, ovo nije najskuplja varijanta koja se može nabaviti u Srbiji ali je dobar orijentir kako biste znali koliko to košta kada ne želite da štedite.
Kompletnu listu opreme, s pojedinačnim cenama, pronađite na portalu Dizajn enterijera.
Napomena: Nijedna ponuđena varijanta ne podrazumeva montažu elemenata niti je u cenu uračunato renoviranje kupatila. Ako želite da saznate koliko košta renoviranje kupatilo, pročitajte ovaj tekst.
Tražite povoljno i efektno rešenje da napravite mobilijar? Teško ćete naći bolju ideju od ovoga!
Jedna od najkreativnijih ličnosti na njujorškoj sceni, John Margaritis, osnivač kreativnog kolektiva New York Sunshine i Alessandro Simonetti, kreativni direktor brenda U.P.W.W., udružili su se kako bi kreirali kolekciju nameštaja od žičanih ograda. Oni su nedavno priredili i izložbu na kojoj su predstavili svoje impresivne radove.
„Alessandro i ja smo se sreli u Njujorku kada je fotografisao poznato košarkaško igralište u West 4, zvano Kavez. Onda je počeo da radi seriju fotografija o razrušenim ogradama i to je zapravo bila naša polazna tačka. Zamolio me je da sprovedemo saradnju na izradi odeće, a moja ideja je bila i da uradimo još nešto zanimljivije. Znao sam da želim da nešto uradim sa ogradama, da sve zavežem, što bi rezultovalo dobijanju nekoliko klupa i rasvete.“, objasnio je John.
Sve što treba da uradite jeste da uopšte ne raspakujete žicu već da je postavite kao oslonac ili kao sedalni deo klupe.
John Margaritis i Alessandro Simonetti su kroz svoju izložbu predstavili mobilijar, koji koristi žicu i sunđer kao primarni materijal, kao i zanimljivo parče rasvete, piše Designboom.
Iako je poznat po primeni sirovih industrijskih materijala i elemenata pri izradi svojih radova, ovo je prvi put da se Margaritis služi žicom u formi ograde. On ističe da žica za ograde nije tako oštra kao bodljikava žica, ali da je ipak teško upravljati njom i da je nameštaju baš zbog toga dao urolan oblik.
Dakle, sve što treba da uradite da biste napravili klupu je da uopšte ne raspakujete žicu već da je postavite kao oslonac ili kao sedalni deo klupe. Kako vam se ovo čini?
Filip Stark osmislio je sklopive naslone koji mogu pokriti sedišta ove outdoor garniture kako ona ne bi pokisla.
Sada kada smo zbog pandemije koronavirusa svi kod kuće, oni koji imaju bašte i terase mogu da uživaju u zracima prolećnog sunca iz udobnosti (i sigurnosti) doma. A da to uživanje ne bi pokvarila kiša, može da pomogne ova kolekcija nameštaja.
Kolekciju nameštaja za sedenje na otvorenom, koja nosi simpatičan naziv Oh, it rains!, osmislio je čuveni francuski dizajner Filip Stark za ništa manje čuveniji italijanski brend nameštaja B&B Italia.
Njihova nova kolekcija outdoor nameštaja sadrži sofu i fotelje svedene forme, sa masivnim pravougaonim naslonima koji imaju najveću ulogu u ovom inovativnom proizvodu. Naime, nasloni su znatno širi i duži u odnosu na sedalni deo, tako da prilikom njegovog automatskog preklapanja, prelaze ivice sedišta te ne ostavljaju mogućnost kapljicama kiše koje se slivaju da nakvase garnituru.
Nasloni prelaze ivice sedišta te ne ostavljaju mogućnost kapljicama kiše koje se slivaju da nakvase garnituru.
„Danas svi prave nameštaj za otvoreni prostor i to uglavnom tako što prosto stave tkaninu za spoljašnju upotrebu na standardni postojeći nameštaj i misle da ga to čini baštenskim nameštajem.“ – rekao je Filip Stark za Dezeen.
„Oduvek sam mislio da nešto sa takvim razmišljanjem nije u redu. Zamislite da se nalazite u prelepom hotelu, uživate u knjizi pored bašte i odjednom počinje da pada kiša i desetine konobara počinju da paniče i da prikupljaju sedalne i naslonske jastuke.“ – dodaje Stark.
Zato se ovaj nameštaj jednostavno i brzo sklapa i, što je najbolje, to radi sam. Mehanizam za sklapanje funkcioniše zahvaljujući aluminijumskom mehaničkom zglobu, koji je Stark razvio u saradnji sa istraživačkim i razvojnim timom kompanije B&B Italia.
Zaštita od kiše ali i od pogleda
Zbog svoje veličine naslon se ujedno može koristiti i kao vid modularnog zida, kako bi se kreirali intimniji prostori.
„Danas sve više i više ljudi traži male stanove i intimne prostore. Oni ne žele da ih neko osluškuje ili zagleda, pa sam dizajnirao naslon za leđa koji se može koristiti i kao zaštita od kiše ali i kao zaštita od znatiželjnih očiju i ušiju.“, istakao je Stark.
Zahvaljujući jednostavnom redizajnu stepenišnog rukohvata moguće je obezbediti starijim stanarima da sednu i naprave pauzu tokom penjanja.
Najbolja rešenja su ona koja su najjednostavnija! Upravo je do deviza kojom su se vodili dizajneri iz kompanije SJDC na njihovom projektu nazvanom Rest for a while(Odmorite se malo).
Naime, sasvim jednostavno prilagođavanje uobičajenog i ukalupljenog rešenja stepenišnog rukohvata dovelo je do značajne promene. Ovaj dizajn podrazumeva preoblikovanje rukohvata kako bi se kreirao sedalnideo na svakom spratu i podestu, a da se pritom ne umanjuje preostali korisni prostor stepeništa.
Preoblikovanjem rukohvata nastaje sedalni deo na svakom spratu i podestu, a pritom se ne umanjuje korisni prostor stepeništa.
Projekat je osmišljen od strane kompanije Shenzhen Jinwei Design Company (SJDC), sa primarnom idejom da se stepeništa učine pristupačnija starijim osobama, kao i osobama sa invaliditetom.
Ovaj pametan dizajn može biti realizovan uz minimalna ulaganja, a da se pritom ne remeti niti stepenište niti funkcija rukohvata.
Nagrada za dizajn
„Redizajniranjem postojećih ograda stepeništa, trebalo bi dodati samo malo materijala kako biste umornim ljudima omogućili da sednu i odmore se. Takođe ovo bi moglo da pomogne u podsticanju ljudi da koriste stepenište umesto liftova i tako budu aktivniji.“, rekli su za Designboom iz dizajneri iz kompanije SJDC koji su s ovim projektom osvojili prvu nagradu na iF Design takmičenju za 2020. godinu.
Staklo na zidu kuhinje ne samo da izgleda odlično već će vas rešiti čišćenja fuga na keramičkim pločicama. Saznajte kako se ono montira i koliko to košta.
Na primeru jedne moderne kuhinje u enterijeru koji je izveo Studio za unutrašnji dizajn gradnja.flywheelsites.com pokazaćemo vam postupak montaže stakla na zidu kuhinje i ukazaćemo vam na kritične momente koji su bitni posebno u pripremnim radovima.
Pogledajte kako se montira staklo na zid kuhinje:
Triput meri, jednom seci
Za razliku od pločica, staklo se montira na zid nakon što je kuhinja montirana. Dakle, mere za staklo uzimaju se tek pošto je montirana cela kuhinja i radna ploča! Veoma je bitno da se precizno uzmu mere jer kasnije ne postoji način da se staklo doradi! Ukoliko se staklo stavlja između dva zida, važno je da su oni izvedeni pod vinklu, to jest, pod 90 stepeni. Uzimaju se precizne mere za staklo kao i položaj utičnica ili drugih otvora ako ih ima na zidu. Na osnovu ovih podataka, radi se crtež za sečenje stakla.
Mi smo koristili bojeno staklo, extra clear koje smo bojili u bež nijansu. Ukoliko ne volite bojena stakla, iza njega se može postaviti i tapeta a može se staviti i grafika na zidu čime se dobijaju specifična enterijerska rešenja.
Postupak montaže
Sada sledi montaža! Zid na koji se lepi staklo mora biti što ravniji. Isključite osigurače i skinite postojeće utičnice kao i slavinu ako je ona ispred zida na koji se montira staklo.
Postavite gumene distancere koji služe da zaštitite ivice stakla prilikom montaže a oni će poslužiti i da lakše nivelišete, odnosno, pozicionirate staklo.
Staklo se na zid lepi neutralnim silikonom koji treba na zid naneti tačkasto. On se može naneti i na staklo ali praksa majstora je pokazala da je bolje kada se nanese na zid.
Ukoliko koristite staklo sa printom, silikon nemojte stavljati na površinu zida već samo po obodu pošto on može da povuče print i da se naprave vazdušni baloni u pozadini stakla. Ako koristite bojeno staklo kao u ovom primeru, onda silikon nanosite po površini posebno obraćajući pažnju na deo oko utičnica.
Sada na red dolazi najpipaviji posao – postavka stakla. Koristite vakumske nosače za transport stakla. Ako ste umanjili dimenziju stakla za po 5 mm po širini i visini od stvarnih mera, staklo bi trebalo da idealno legne sa po 2,5 mm sa svake strane. Ovde će se pokazati da li ste pripremne radove dobro izveli.
Skalpelom se seku gumeni distanceri. Razmaci između stakla i radne ploče i bočnih zidova se popunjavaju sanitarnim bezbojnim silikonom koji je otporan na buđ. Kada se silikon nanese, koristite sprej za stakla i gumenu špaklu sa zaobljenjem kako biste skinuli višak silikona.
Vratite utičnice na svoje mesto. Pošto je staklo debelo 6 milimetara za njihovo vraćanje će vam biti potrebni duži šrafovi. Vratite i slavinu. Sada je sve spremna za kuvanje!
Prednosti stakla na zidu kuhinje
Staklo na zidu kuhinje je dobro rešenje ne samo zato što dobro izgleda već će i sjajna površina stakla učiniti prostoriju vizuelno većom. Pritom, ono se lako održava sprejom za stakla za razliku od fuga na keramičkim pločicama koje su prilično nezgodne za čišćenje.
Koliko košta staklo za kuhinje
Cena stakla za zid se kreće od 100 do 300 evra po kvadratnom metru. Cena zavisi od broja rupa, ali i oblika stakla. Konkretan komad bojenog stakla u ovom primeru je površine 1 m2 sa jednom rupom za utičnice i koštao je 160 evra. U ovu cenu je uračunata i montaža.
hall 11.3 / stand O10 / P 19 #rolfbenz – #cologne #immcologne #immcologne2019 #interior_and_living #homelover #inspirationinterior #möbel #home #furniture #design #livingroom #interior4all #zuhause #interiorstyle #sofa
